ČUVENI ITALIJAN EKSKLUZIVNO ZA KURIR: Evo šta možemo da očekujemo od Đokovića u narednoj sezoni..
Dodajte Kurir u vaš Google izborPredstavnici “sedme sile” sa Apeninskog poluostrva izuzetno cene i vole Novaka – koji rado uzvraća istom merom kroz njegove iskrene simpatije za jezik, kulturu, strast i sportski duh “azura” – pa se može reći da smatraju da ga možda bolje poznaju od bilo kog drugog na svetu – osim samih Srba.
U razgovoru sa Milanijem u pauzi serije zanimljivih mečeva na Mastersu u Parizu želeli smo da čujemo kako bi on sublimirao Đokovićevu tek završenu sezonu 2026., u kojoj je odigrao ukukpno 30 mečeva…
“Teško je sublimirati ono što je Novak prikazao tokom 2026. kroz jednu kritičku prizmu i svest da uvek imamo visoka očekivanja od njega kad ga vidimo na terenu, jer smo bili svedoci velikih amplituda – od oduševljenja do razočarenja, kao što je bio slučaj upravo sa njegovim učešćem na ovom Mastersu. Ipak, ono što se sa slobodom može reći je da je ovo bila veoma dobra sezona za Đokovića iz ugla tenisera koji je napunio 39 godina; ući u finale Australijan Opena posle pobede nad dvostrukim branećim šampionom Sinerom, nositi se pet sati i pobediti trećeg nosioca Vimbldona Ože-Alijasima, osvojiti još jedan turnir na turneji 20 godina uzastopce i to pobedom nad svetskim brojem 1 Zverevim i Top 10 asovima Medvedevim i De Minorom u tom životnom dobu je zaista impresivno. Ali, da li je to “labudova pesma” – kako mi to kažemo u Italiji? Žao mi je što pričamo u takvoj konotaciji o najboljem teniseru svih vremena, ali na to navode porazi koji su bili zaista ispod njegovog nivoa uprkos energiji i trudu koji jasno ulaže da bi bio konkurentan na najvišem nivou”, iskreno odgovara Milani.
“Posle jučerašnjeg poraza od Hidžikate Novak je bio vidno razočaran načinom na koji je ispustio meč. Jasno – jedna je stvar izgubiti od Sinera i Alkaraza, a sasvim druga kada vam se to desi protiv igrača koji su mnogo niže rangirani od njega, važno je biti iskren sam prema sebi. U takvim situacijama nije lako doneti pravu odluku – šta god ona bila, jer iza nje slede novi izazovi. Sećamo se kako je izgledao proces Nadalovog povlačenja – razočaravajuće, neslavno, nepromišljeno; na ovom Mastersu ga je Pol bukvalno rasturio, Van de Zanšlup pred domaćom publikom ispratio u penziju u Dejvis Kupu – nedostojno takvog istorijskog šampiona. Džimi Konors je odlučio da igra čak do svoje 43 godine, ali je to bila njegova odluka i u tom duhu je “terao” do kraja – bez prevelikih očekivanja od sebe. Vi svakako možete ostati na turneji, takmičiti se i – nadajmo se – uživati u tome i koju godinu više, ali je komplikovano kada u tom procesu za sebe vežete visoka očekivanja”, objašnjava nam Italijan.
Šta bi onda mogli da kažemo na temu predstojeće sezone 2027. u Novakovoj karijeri?
“Mislim da nema ljubitelja tenisa koji Novaku u narednoj godini ne bi poželeo da osvoji 25. Grend Slem titulu i izdvoji se od Margaret Kort na čelu najvažnije referentne liste uspeha u tenisu, iako je i po 24 osvojene titule ubedljivo najbolji teniser u istoriji. Eto, Italija je slavila Sinerovu prvu Masters titulu u Rimu kao da je osvojeno svetsko prvenstvo u fudbalu, a Novak je šest puta trijumfovao u “večnom gradu”; sve Slemove je osvojio barem 3 puta, Masterse barem 2 puta – I samo iz toga bi mogao da crpi inspiraciju da uživa u igri i nadalje, bez pritiska da se mora pobeđivati. I pored toga, nemoguće je apstrakovati takve zaključke kada se radi o takvom šampionu, kada nas je toliko puno puta iznenadio svojom mentalnom snagom i neiscrpnom voljom za pobedom – čak i poslednjih sezona, kada se suočava sa protivnicima koji su mlađi od njega i po 17, 18 godina”, dodaje on.
Da li je moguće i dalje uživati u tenisu – posle toliko primera ozbiljih povreda i povlačenja čak i kod najvećih asova sporta, primedbi na predugačku turneju, nezadovoljstva sa uslovima igre, primedbi na kvalitet i selekciju loptica?
“Tenis je postao toliko fizički uslovljen sport da bismo mogli da ga nazovemo – industrijskim. Igra se iz nedelje u nedelju, podloge i loptice se prečesto menjaju – i kada mega-asovi poput Sinera ili Alkaraza praćeni veoma brojnim timovima eksperata iz više oblasti odsustvuju sa turneje po pola sezone, znamo da su okolnosti veoma zabrinjavajuće. Za sada nemamo dobra rešenja za takva pitanja. Sigurno je da bismo svi uživali u tome da gledamo najboljih 32 igrača na turniru koji traje nedelju dana, da ne saučestvujemo u njihovom bolu kada se bore po 4, 5 sati do 4, 5 časova ujutru – jer to jednostavno nije za ljude, a pogotovo ako su vrhunske atlete uz koje u tim okolnostima strada i sam sport. Koliko puta smo gledali Novaka u takvim ulogama – protiv Musetija u Parizu, Ože-Alijasima u Londonu, Nadala u Melburnu?”
“I pored svega toga – Novakov borbeni duh i takmičarska strast su i dalje sa nama, zbivanja u tenisu čine i dalje nepredvidivim čak i kada su godine u pitanju – i siguran sam da će nam i sledeću sezonu činiti pozitivno interesantnom”, zaokružuje svoja razmišljanja za čitaoce Kurira italijanski medijski znalac Milani.